| |
Paul Weller - Wake Up The Nation
|
16. maj 2010.
|
|
|
| |
 |
Ocena: 7-9*/10
|
|
Izdavač:
Island
Godina:
2010.
Format:
CD, Album
Trajanje:
40 minuta / 16 pesama
|
|
 |
|
| |
Priznajem slušao sam novi Weller-ov album tridesetak puta. Posle prošlog 22 Dreams i nastupa na EXIT-u 2008. godine (koji je bio ipak, prekratak!), nadao sam se nečem sličnom po strukturi i zvuku. Kad ne lezi vraže!
Paul Weller je bio besan (kao ris!) dok je snimao ovaj album - besan na stanje u svetu, besan na međuljudske odnose (“Get your face off of Facebook and turn off your phone”) a i smrt njegovog oca ostavila je traga.
Sav taj osećaj besa i žaljenja iskazao je na novom albumu. Šesnaest pesama a samo 40 minuta muzike!
Prve četiri pesme uobičajenom slušaocu Weller-a mogu da "glatko" prođu. Prva pesma "Moonshine" je puna gitara, sintisajzera, i dominantnog klavira. Naslovna "Wake Up the Nation" je energična, oštra, beskopromisna i melodična. Ona je maltene "poziv na oružje" protiv mediokritetizma modenog života sa sve duvačima u pozadini. Posle nje nastupa predivna soul balada "No Tears to Cry". Ne znam ni jednu osobu koju ova pesma nije oduševila već na prvo slušanje.
"Fast Car/Slow Traffic" je ujedinio Weller-a sa bivšim basistom The Jam Bruce Foxton-om. To se vidi i u zvuku koji iako sa atonalnim pasažima klavira liči mnogo na The Jam. Već sledeća pesma "Andromeda" je čista psihodelija sa lepom melodijom, na Weller-ov način.
Na albumu se nalaze i dva instrumentala, doduše kratka ali po meni nepotrebna - "In Amsterdam" je uz zvuke klavijatura i vergla u tempu valcera, dok je "Whatever Next" sa melotronom kao da je izašao sa Sgt.Pepper albuma (neko spominje i Brian Jones-a!).
Ima još pesama koje zvuče kao da su skice, do kraja nedoradjene pesme - npr. "She Speaks".
Pesme su vrlo kratke, sve su ispod tri minuta. Prva koja prelazi tu dužinu je "Find the Torch, Burn the Plans". Ova numera ispod disonantnih pasaža krije kombinaciju stadionske pesme i psihodeličnog izleta. Ona traje čitavih 3 minuta i 5 sekundi.
"Aim High" je u soul funk fazonu. Paul peva u falsetu, a tu se pojavljuju i prominentni duvači. No dosta komponenata je tu ubačeno - većina pesama iskače iz svog okvira, nemoguće ih je strogo definisati.
Posebna priča je pesma "Trees" koja tekstualno i muzički prolazi kroz nekoliko različitih segmenata, dajući tumačenje iz ženskog i muškog ugla. Prosto fascinira Wellerova sposobnost da različite muzičke i tekstualne momente spoji u jednu pesmu. Na um pada i pesma grupe The Who - "A Quick One, While He’s Away", koja je slične strukture. Po sigurnim izvorima Weller je ovu pesmu posvetio svom ocu koji je preminuo prošle godine.
Ako ste baš tražili "uvrnutu pesmu", tu je "7&3 is the Strikers Number". Ova kompozicija se pojavila novembra prošle godine za preuzimanje sa YouTube-a i predstavlja saradnju sa Kevin Shields-om (My Bloody Valentine). Kako dolazi posle psihodeličnog instrumentala "Whatever Next", ona odvodi album u čudne vode. Čak i fanovi Paul Weller-a će morati da se naviknu na ovakav zvuk. Tu se sudaraju totalno različiti muzički uticaji tako da pesma prilično izgleda haotično na prvo slušanje - sve sa disonantnim zvukovima gitare, otkačenim klavijaturama, besom i bukom Kevin Shields-a - "white noise", preko kojeg Paul Weller peva "Shalalala-la-la-la-la".
"Up the Dosage" ima disko ritam kao podlogu - već pomišljate: "Ovaj čovek je poludeo!". "Pieces of a Dream" opet podseća na The Jam iz njihovog kasnijeg perioda, dok je početak "Two Fat Ladies" čisti The Who. Pesma kasnije ubrzava tempo i tako galopira ko zna kuda.
Posle slušanja ovakve ploče, pune "zvuka i besa", slušalac je potpuno zbunjen. Naravno, najlakše i najsigurnije je dohvatiti se pojedinih pesama ("Moonshine", "Wake Up the Nation", "No Tears to Cry", "Andromeda") i strpljivo slušati ostatak u nadi da će mu polako "sinuti" i da će napokon da shvati šta je ono Paul Weller hteo da poruči.... Uh, bre !!!
*P.S. Ako bi ocenjivali ovu ploču za konzervativne slušaoce dobila bi 7 a za one sklone avanturi 9. Izbor ja na Vama.
slobodan vlaketiĆ
|
|
|
|
