Tuxedomoon
Half-Mute turneja
Dom omladine Beograda
18.05.2016.
Turneja na kojoj Tuxedomoon sviraju svoj prvi album mi se činila kao pravi trenutak da se podsetim mnogih lepih stvari vezanih za njihovu muziku.
Dugo vremena sam poklonik, da ne kažem fan, grupe Tuxedomoon. Sticajem okolnosti davne 1981. godine u časopisu New Musical Express osvanuo je prikaz njihovog albuma "Desire" koji je izazvao moje veliko interesovanje. Tada sam bio član hora "Branko Krsmanović" i spremali smo se za nastup na čuvenom festivalu horova u Llangollenu, Wales. Jedan dan smo imali slobodno popodne pa smo drugar i ja otišli do obližnjeg mesta Wrexham gde je bila velika prodavnica firme Cob Records. Inače ta firma je bila poznata ljubiteljima muzike u Jugoslaviji jer su se preko nje (za dinare!) mogle kupiti longplejke. Obojica smo "opustošili" radnju a među mojim pločama je bio je i dotični album grupe Tuxedomoon. Ubrzo sam nabavio i njihov prvenac "Half-Mute" a kasnije i Ep-je, singlove i albume.
Ljubav između njih i mene traje tako već 35 godina! Stoga nije čudno da sam sa oduševljenjem dočekao njihov prvi koncert u SKC-u (2000.) a prisustvao sam i svim ostalim beogradskim nastupima. Ovaj šesti koncert (ne računajući Steven Brown-ov Nine Rain u Barutani!) je ipak došao posle malo duže pauze. Turneja na kojoj Tuxedomoon sviraju svoj prvi album mi se činila kao pravi trenutak da se podsetim mnogih lepih stvari vezanih za njihovu muziku.
Nešto posle pola deset na binu Ameriikane izašli su Steven Brown (vokal, saksofoni, klavijature), Blaine L.Reininger (vokali, klavijature, violina, gitara), Peter (Rachert) Principle (bas gitara) i Luc Van Lieshout (truba).Potpomognuti novim čovekom za zvučne i vizuelne efekte i video, uz kratak pozdrav najavili su da će svirati "Half -Mute" u celosti i to hronološki!
Držeći se uglavnom originalnih aranžmana zablistali su u najboljem svetlu izvodeći kompozicije "59 to 1", "Loneliness", "What Use", "7 Years" i ostale. Većina je bila besprekorno izvedena osim numere "Volo Vivace" gde je sam početak bio pomalo nesinhronizovan i van tempa. No, inače Brown i Reininger su briljirali svojim solažama na saksofonima (alto, tenor) i violini. Principle je držao ritam i razigravao se u ponekim komadima ("59 to 1"), a Lieshout se lepo uklopio svojim diskretnim solima u pesmama gde originalno nije bilo deonica za trubu.
Šta reći za publiku? Znala je ceo album napamet!
Onda je Blaine najavio da će svirati nešto sa drugog albuma. I beše to "East/Jinx" (bez dodatog "Music#1"). Publika raspamećena, ja u neverici da ponovo čujem omiljenu stvar! Sledio je "This Beast", mnogo robusniji a onda i "Time to Lose". Iz publike je bilo povika i želja za pesmama no Steven je najavio "Muchos Colores" (sa albuma "Vapour Trails"). Diskretna i latinoamerički obojena (sa tekstom Fidela Castra?!), označila je kraj prvog dela koncerta.
Na žestoku reakciju i ovacije publike, grupa se vratila i izvela mišićavu "Some Guys"(sa "Holy Wars"), stari favorit "Nervous Guy" i za kraj "Baron Brown" (sa "Cabin in the Sky"). Niko nije verovao da je ovo kraj i posle žestokih ovacija Tuxedomoon su se vratili i izveli zaslepljujuću verziju kompozicije "The Waltz" (uvodna pesma sa albuma "Holy Wars").
Prošlo je 105 minuta i grupa je uz veliko zahvaljivanje napustila scenu.
Svi su hteli još: i "Bonjour Tristesse", "No Tears", "Desire" i mnoge druge! Nažalost, ništa od toga. Ipak koncert je bio odličan. Publika je bila vrlo šarenolika ali pravi poklonici su bili tu.
Vaš izveštač je posle strpljivog čekanja dobio i potpise trojice originalnih članova na prva dva albuma (vinilno izdanje!). Nedavno je izašao i zajednički album Browna i Reiningera a najavljuje se i novi album Tuxedomoona. Dakle veselju nikad kraja! Sinoćni koncert je bio praznik za uši i dušu!
Dugo nam živeli i nadam se uskoro se ponovo videli!
tekst - slobodan vlaketić
Foto & video - nebojša mićković
