| |
Refract Festival
The Whitest Boy Alive
Kalemegdanska tvrđava
16. jun 2010.
|
17. jun 2010.
|
|
|
| |
 |
|
| |
Ni oluja koja se spustila na Beograd u popodnevnim satima, ni dosadna kišica koja je počela da pada oko 21 čas, nije omela najupornije da se upute ka Kalemegdanskoj tvrđavi kako bi prisustvovali dugo očekivanom koncertu grupe The Whitest Boy Alive.
Makedonska grupa Bei the Fish bila je zadužena za zagrevanje publike. Simpatičan kvartet je svojim šarmom to donekle i uspeo.
Publika je svoje favorite dočekala nešto posle 22:45 kada su na scenu izašli basista Marcin Öz, bubnjar Sebastian Maschat, klavijaturista Daniel Nentwig i pevač/gitarista Erland Øye, poznat i kao polovina dua Kings of Convenience.
Sudeći po broju prisutnih dva albuma grupe TWBA, Dreams (2006.) i Rules (2009) ostavila su popriličan trag na beogradsku publiku, a to se vidi po tome što je većina prisutnih ne samo znala kompletan repertoar benda već je pokazala i zavidno znanje što se tiče tekstova, aktivno učestvujući na koncertu.
U skladu sa tim i doček koji je pripremljen grupi bio je izuzetno emotivan, na granici idolatrije i histerije.
Neko bi pomislio da su pred vama, u najmanju ruku, The Beatles ili The Rolling Stones iz davnih 60-tih!
Izgledom koji podseća na klasičnog štrebera, sa velikim naočarima, kovrdžavom kosom i krhkom gradjom, Erlend Oye je na svoj način, koristeći mešavinu svoje naivnosti ali i iskrenosti jednostavno podizao temperaturu u publici dovevši je u stanje neobuzdane razdraganosti.
Ređali su se hitovi "Fireworks", "Burning", "Inflation", "Golden Cage" (sa prvog albuma) kao i "Keep a Secret", "Intentions", "High on the Heels", "Courage" i "Gravity" (sa drugog albuma) kao i obrade ("Show Me Love").
Erland je izuzetno animirao publiku koja je pevala, tapšala, igrala, kontaktirala sa grupom. Njegove najave pesama išle su od naivnih do blago podilazećih, ali niko u publici nije ostao ravnodušan kada se grupa u jednom trenutku “zamrzla” na sceni (vrlo teatralno) ili kada je basista Marcin (koji inače izgleda kao Chris Hillman basista grupe The Byrds iz mlađih dana), zahvalio trima ženama koje se sve zovu Bojana (promoterka, zubarka i treća koja je donela rakiju sa juga Srbije!)
Erland je pri kraju koncerta ušao i u publiku kako bi demonstrirao svoje plesno umeće. Naravno odmah je bio podignut na ruke veoma raspoložene publike, koja ga je polako vratila nazad na binu.
Klavijaturista Daniel Nentwig pokazao je svoje zavidno umeće u sviranju klavijatura i manipulacijama istih, svirajući ih u svim mogućim pozama na opštu radost prisutnih.
Posle sat i po izuzetno dinamične svirke grupa je napustila binu prezadovoljna publikom , kao što je i publika bila oduševljena grupom.
Kao što je Erland Øye rekao: "Ovo je moj prvi dan u Srbiji, ali neće biti i poslednji!".
Zaista se nadamo da će biti tako i da ćemo ga ponovo videti možda i kao člana Kings of Convenience.
U svakom slučaju divno veče i pun pogodak organizatora Refract Festivala.
Fotografije sa koncerta
tekst - Slobodan Vlaketić
fotografije - Nebojša mićković
|
|
|
|
