| |
Dugo smo čekali na grupu Calexico, mislim čak i predugo. Posle 15 godina od objavljivanja prvog albuma Spokes (1996), do prošlogodišnjeg Algiers (2012) prošlo je mnogo, mnogo vremena.
Grupa Calexico, koja je nastala u pauzi rada matične, legendarne grupe Giant Sand, počela je skromno ali se vrlo brzo razvijala da bi svakim svojim potonjim albumom izazivala sve više pažnje. Uskoro je dobrano premašila kult status Giant Sand i pogotovo radom sa grupom Luz de Luna (marijači bendom), odvela svoju priču u neke nezamislive predele što je kao rezultat imalo ogromnu popularnost.
Kad su prošli put svirali u Zagrebu, razmišljali smo zašto nas opet zaobilaze, no vođa grupe Joey Burns je imao dovoljno sluha za naše podneblje. Stoga smo uz veliki organizacijski uspeh kuće Long Play napokon uspeli da uživo saznamo “od čega su momci iz grupe sačinjeni“.
Mesto održavanja koncerta, odbojkaški tereni na Kalemegdanu, nije baš puno obećavalo za koncert ovog tipa, no pokazalo se kao pun pogodak sa organizacione i zvučne strane, koju je i Joey Burns lično pohvalio na koncertu. Tako smo mi bili na šljaci a oni na bini u obliku velikog šatora sa platnom u pozadini na kome se nalazio omot njihovog novog albuma Algiers.
Osim osnivača benda Calexico, Joeya Burns (gitare, vokal) i Johna Convertina, (bubnjevi) na bini zajedno sa njima bili su i gitarista Jairo Zavala, Jacob Venezuela (truba i harmonika), Martin Wenk (truba, klavijature, udaraljke, harmonika, gitara), klavijaturista Sergio Mendoza i basista Ryan Alfred. Značajno je da se većina članova benda rotirala u sviranju instrumenata kao što su gitare, klavijature, udaraljke. Kada su vokali u pitanju često su menjali uloge bilo da su u pitanju glavni ili prateći glasovi.
Na samom početku koncerta Joey i John su izveli "All The Pretty Horses" a onda se na sceni pojavio kompletan bend i Calexico su krenuli u "Epic", "Splitter" (sa novog albuma), "Across The Wire" (marijači in excelsis!). Zatim je odsvirana i čuvena "Roka" i lagana, melanholična "Dead Moon". Sa povicima oduševljenja dočekana je pesma "Para" (Wenk svirao harmoniku!), a takodje i starija pesma iz 1998. godine "Minas De Cobra" (kakav vrhunski instrumental!).
Svi članovi benda su bili izuzetno dobro raspoloženi a pogotovo Joey Burns koji je bez prestanka vodio grupu iz jedne kompozicije u drugu. "Inspiracion" je pevao trubač Jacob Venezuela, a nakon nje je došao na red novi singl "Maybe On Monday". U publici je bila paklena atmosfera, svi su pevali, igrali, vikali, tapšali...prava fešta za sve prisutne. Smenjivale su se rokerskije i pesme sa duvačima ("Crystal Frontier", "Dub Latina"), pa predivna "Fortune Teller". Tu se Joey zahvalio svima u organizaciji koncerta i pogotovo na razglednicama koje je dobio i koje će poslati svojim prijateljima širom sveta.
Završni deo zvaničnog dela koncerta činile su pesme "Sinner In The Sea"i predivna, nabijena, izuzetno odsvirana i emotivno otpevana obrada čuvene pesme grupe Love "Alone Again Or"...šta reći, ovakve stvari čine snovi. "Puerto je bila poslednja kompozicija zvaničnog dela koncerta.
Naravno ovo je bilo samo zagrevanje pred bis a njih je bilo dva. Izvedeno je šest pesama ("Not Even Stevie Nicks", "Guero Canello" itd) međutim, zvuk se u međuvremenu jako pogoršao (šta bi toncu?) tako da su one bile preterano bučne i tu se poprilično izgubila suptilnost pesama. Nisam siguran, možda se iza bolje čulo ali nama u prvim redovima je bilo skoro bolno za uši. No, posle nešto više od dva sata koncerta, grupa nam se poklonila i dovršila jedno nezaboravno veče.
Posle koncerta Joey Burns davao je autograme, potpisivao omote albuma i slikao se sa obožavaocima (tu se umuvah i ja!). Divan čovek i muzičar, superioran vođa benda. Ma šta više reći, bilo je to neponovljivo iskustvo. Vredelo je biti na Kalemegdanu sinoć i doživeti ono što nam je grupa Calexico pružila, što će zauvek ostati u sećanjima onih koji su prisustvovali ovom koncertu.
tekst - slobodan vlaketić
Foto & video - Nebojša Mićković
|
|
