| |
Jarboli
Ti
Centar za kulturu "Božidarac", Beograd
19. april 2013.
|
22. april 2013.
|
|
|
| |
 |
|
| |
Jarboli nikad bolje i usviranije nisu zvučali, i svaki put zvuče sve bolje, a ne može da se ne primeti i to da do preko potrebne žestine dolaze naizgled vrlo lagano i opušteno.
Ha, kako vreme leti. Kud ćeš bolji dokaz za to, nego kad recenziju Jarbola zamislih početi sa „Dobri stari Jarboli“. Ali, šta ću kad je zaista tako, već više od 20 godina, možete se osloniti na to da sa njihovog koncerta nećete izaći nezadovoljni ili neraspoloženi. I u petak su nas u znojem, dimom, bukom i (srećom) publikom ispunjenom "Božidarcu" dva sata intenzivno udarali po nosu, tako da kad je sat otkucao ponoć, svima bilo baš krivo što moraju da završe, i nama i njima.
Najpre nas je malo zanimala jedna nova pojava na domaćoj sceni. Ti, zanimljiv duo, koga čine gitarista nedavno rasformiranog Petrola, Ilija i drugar mu (ime nisam razumeo, između ostalog zahvaljujući celo veče prilično nejasnim vokalima) na električnim bubnjevima i sintisajzeru. I pored nevelikog broja instrumenata vrlo bogatog zvuka, prilično su daleko od Jarbola, hermetični u svom svetu, plutaju u psihodeliji srednje brzine i težine, ali ne može se ne primetiti da još uvek nedostaje dovoljno pesama koje bi držale pažnju nekoncentrisanom uhu. Potencijal je tu, samo potrebna je dalja razrada i mogli bi imati jednu lepu pojavu za posvećene.
Onda su se pojavili domaćini i krenuli da nas melju, ali zaista. Dobro raspoloženi, pošteno su „preorali“ kroz svoju diskografiju, sa setlistom u kome su u prvom delu dominirale čvršće i brže pesme u kojima je Boris zadužen za pevanje. Skoro ceo koncert prošao je kao jedna pesma, pošto ni pauza, ni najava nije bilo, a čak je prvih sat vremena Sonja sačekala malo i ostavila muški deo orkestra da proba da nam objasni kako to treba da se svira. Žestok ritam i gitare koje krljaju su brzo dobile podršku, iz pesme u pesmu ljudi su bili sve življi i življi, skakutali i pevali, i uskoro je sve postalo kao i uvek na njihovim koncertima – zabava, na kojoj čak i ozbiljan čovek mora da se nasmeje, a neozbiljni se pentraju na binu da zaigraju sa muzičarima. Ništa čudno, Jarboli nikad bolje i usviranije nisu zvučali, i svaki put zvuče sve bolje, a ne može da se ne primeti i to da do preko potrebne žestine dolaze naizgled vrlo lagano i opušteno. Sve ovo moguće je samo onda kada bend nađe smisao, kada je smiren i kada ga ništa ne uznemirava. Jarboli su do toga došli, iskušenja više nema, sada je sve uživanje, i njima i nama.
Za kraj dobro poznate stvari: "Samo ponekad", "Đavoli" i "Hajde". Za bis smo najpre dobili osam minuta "Ništa" i osam minuta nešto, a onda, oslonjeni jedni na druge, znojavi i zadimljeni, držeći se za ruke, otišli da gledamo zvezde. Sve je bilo u redu, vreme je proletelo.
P.S. Kamo sreće da je svaka nedelja kao ova, prvo Chuck Prophet, pa dva dana kasnije Jarboli...suština, energija, uživanje...nama ništa više nije potrebno....
tekst & Foto - Skromni čovek Predrag Tomić
|
|
|
|
