| |
Metallica
Ušće, Beograd
08. maj 2012.
|
11. maj 2012.
|
|
|
| |
 |
|
| |
Posle punih osam godina, momci iz grupe Metallica ponovno su pohodili Beograd. Za razliku od prošlog puta kada je koncert održan na Partizanovom stadionu, izabrano je adekvatnije mesto - Ušće.
Plato kod Ušća je bio prepun fanova benda Metallica, kako iz Srbije tako i iz susednih zemalja, koji su stizali u ranim popodnevnim časovima da bi čuli i predgrupe Gojira i Machine Head. Ovi drugi ostavili su vrlo povoljan utisak kod mladih “metalaca”, pa je to bio dobar uvod u nastup “headlinera”, grupe Metallica.
Počevši sa uvodnom kompozicijom Ennia Morriconea iz filma “Dobar, loš, zao” i odgovarajućim isečkom iz filma, grupa je grunula i započela sa “Hit the Lights” a zatim zakuvala sa “Master of Puppets”. Ređale su se i “For Whom The Bell Tolls” i “Battery” u ludačkom tempu. Iza grupe su odlično funkcionisala tri velika video bima, što je olakšavalo praćenje koncerta onima koji nisu bili tako blizu (uključujući i nas) da imaju bolji pogled na binu i osete dinamiku grupe.
Ne zna se ko je bio bolji iako su naravno najviše pažnje privlačili bubnjar Lars Ulrich i pevač/gitarista James Hatfield. No i basista Robert Trujillo je imao svoje zvezdane momente i vizuelno i muzički dok je Kirk Harnet isporučivao nezaboravne solo gitarske deonice.
Kad je najavljen na video bimu Black Album sa odgovarajućim fotografijama iz te 1991. godine, publika je proključala. Metallica je učinila neobičnu ali pokazalo se opravdanu stvar, svirala je pesme obrnutim redom od rasporeda kakav je na albumu, dakle od poslednje do prve. Već kod “Nothing Else Matters” kompletno Ušće je pevalo sa Jamesom koji je svirao akustičnu gitaru, ”Whenever I May Roam” je predstavljao drugi vrhunac, a onda je grupa izvela “The Unforgiven”. Prosto nismo znali gde pre da gledamo, na binu i grupu ili na publiku i pojedince koji su se peli na krovove toaleta koji su bili postavljeni u redovima u pubilci, pa je bilo penji se, spuštaj, povuci potegni sa redarima.
Bilo je dirljivo gledati oko sebe tinejdžere koji nisu bili ni rodjeni kad je objavljen Black Album. Koliko srca, energije i ljubavi prema bendu je izlazilo iz tih devojaka i momaka, mada se ni oni u "najboljim godinama" nisu tako lako predavali.
Preko “Holier Than Thou” došli smo do “Sad But True” koja je “zacementirala” sve oko sebe i na kraju, dugo očekivana “Enter Sandman” je sve pokorila uz efektan vatromet.
Publika je vikala, tražila i dobila još!
Nismo ni znali šta nas je snašlo a počela je pucnjava petardi i suknuo je plamen za bis. Pesma “Fuel” je bila pravi izbor za raspamećenu publiku. Kada je krenula “One” laseri svih boja su krenuli da "šibaju" po publici i prave mrežu iznad nje. Nezaboravno, ovo se ne da opisati!
Za kraj James Hatfield je izjavio da će odsvirati numeru koja već postaje stalna pesma za kraj koncerata grupe, “Seek and Destroy” - krenuli su plamenovi i sa strane bine i na bini, opšta ludnica!
Publici nije bilo dosta i ponovno su zvali grupu da nastave svirku, no oni su bacali palice i trzalice publici, rukovali se sa srećnicima i zahvaljivali se na izuzetnom prijemu koji su imali kod beogradske publike.
Ovaj koncert je bio jedan od onih koji se ne propušta, pa makar niste fan Metallice. Oni su dokazali da su nešto posebno i da im nema ravnih u ovakvim nastupima.
Long May They Run!
tekst - slobodan vlaketić
foto - nebojša mićković
|
|
|
| |
|
01. Hit the Lights
02. Master of Puppets
03. The Shortest Straw
04. For Whom the Bell Tolls
05. Battery
06. The Struggle Within
07. My Friend of Misery
08. The God That Failed
09. Of Wolf & Man
10. Nothing Else Matters
11. Through the Never
12. Don't Tread On Me
13. Wherever I May Roam
14. The Unforgiven
15. Holier Than Thou
16. Sad But True
17. Enter Sandman
Bis
18. Fuel
19.One
20. Seek & Destroy |
| |
|
|
|
