| |
Kanda Kodža i Nebojša
Dom omladine Beograda
04. novembar 2011.
|
08. novembar 2011.
|
|
|
| |
 |
|
| |
Nastup KKN-a u DOB-u najavljen je kao veliko koncertno upoznavanje albuma Manifest. Ali reakcija publike na pesme „Majka nam je noć” i „Stakloduvački svodovi” odsvirane na početku, samo potvrđuje da svi oni koji su došli u Dom omladine uveliko poznaju i vole nove pesme.
I za petorku okupljenu pod imenom Kanda Kodža i Nebojša moglo bi se reći isto - oni su verovatno jedan od najvoljenijih bendova na domaćoj (‘ajde da kažemo) alternativnoj, muzičkoj sceni u ovom trenutku. U poslednjih nekoliko godina, koncertni prostori u kojima sviraju nikada nisu bili ni polu(a kamoli potpuno)prazni. U tom smislu, i ovaj nastup se nije razlikovao od prethodnih. A pošto je bio u potpunosti solistički (bez predgrupa), ekipa sa Oliverom Nektarijevićem na čelu, zasvirala je već nekih pola sata kasnije u odnosu na zavanično najavljen početak (zakazan za 21h).
Raspoloženi i uigrani, Kanda Kodža i Nebojša su se tokom nešto više od dva i po sata „prošetali” kroz celu, svoju diskografiju. Novi album je u set listu uneo svežinu - ne samo zato što je nov, već i osetno drugačiji u odnosu na prethodna dva. Pesme “Kafane i rokenrol” i „Stakloduvački svodovi”, odišu vedrinom i crpe inspiraciju i energiju iz onih radosnih, životnih trenutaka. „Još 1 šav” je potencijalni koncertni favorit, jer negde na polovini, dominantan sanjivo-psihodeličan ton smenjuje „garažna minijatura”. Ta sekvenca, u kojoj sve pršti od reskog, gitarskog zvuka i dinamičnih bubnjeva u pozadini, ne traje duže od dvadesetak sekundi, ali ju je publika prepoznala i napravila isti takav prelaz u svojoj „koreografiji”. Ukratko, Manifest se „odomaćio” među slušaocima.
Za KKN je karakteristično i to da se na koncertima oseća snažna povezanost među ljudima s obe strane stejdža. Taj blizak kontakt s publikom se uglavnom kanališe kroz Oliverov scenski nastup koji spontano proizilazi iz njegovog ličnog doživljaja muzike, prostora i lica koja ga okružuju. Bilo da igra, svira Jankovu gitaru flašom, leži na stejdžu, nazdravlja ili pruža ruke do prvih redova – ljudi to doživljavaju kao nešto neusiljeno, iskreno i nešto što Oliver jeste. A to se vidi i oseća uživo. Interesantno je i to da, koliko god „naginje staklo”, nastup (bar onaj vokalni deo) ne trpi. Na tom polju, Nektarijević drži sve konce u rukama, čak i kada pravi improvizacije.
Osim albuma Manifest, koji su celovito ali ravnomerno “utkali” u plej listu, među odsviranim pesmama sa starih, studijskih izdanja bile su i „Mediteran”, „Šafl”, „Štastopojo”, „Danas nebo silazi u grad”, „Prekidi stvarnosti”, „Priroda”, „Ton po ton”, „Deveti život”, „Čaj”...
Polučasovni bis, koji je bend izveo na zahtev publike, je možda znak da se na sledeću beogradsku svirku KKN-a neće čekati još dugo. Ako ništa drugo, svi koji su voleli januarske koncerte ovog sastava u Akademiji, sigurno se nadaju da će se - u čast tradicije i dobre svirke - i za to naći neko rešenje.
tekst - Dušica kovač
foto - nebojša mićković
|
|
|
|
