| |
Tricky
Share By Night
Dom omladine Beograda
08. april 2011.
|
12. april 2011.
|
|
|
| |
 |
|
| |
God Bless Mr.Thaws
Bristolski haustori, teško, olovno, englesko nebo, bol crnog dečaka sručili su se u petak uveče na naše (ne)pripremljene duše. Ne možete biti spremni za Trickyja. Probajte da ga preživite.
Bina kao da je osvetljena crnim svetlom, komešamo se u mraku, polako se bilduje nagomilana energija, testosteron, svačiji unutrašnji svetovi, uzbuđenje. Na početku, ne možemo lepo da ga vidimo, više ga naziremo, a on šapuće, daje nagoveštaj prisustva. U tim trenucima, zaboravljamo na sva sranja, sve nestaje, momenat zbog koga jedan rock’ n' roll koncert uvek ima tako katarzičan efekat postaje tako očigledan. Ovde možete biti bilo ko, postati bilo šta, sve je dozvoljeno. Slobodni ste.
Kroz sat i dvadeset Mr. Thaws će vas prošetati kroz gotovo celo muzičko delo, sa bendom kojim dominiraju žene (bas, gitara, vokal), od Maxinquaye (1995) do Mixed Race (2010) albuma. Crn kao đavo, savršeno definisan, trešće se ispred mikrofona, u gotovo orgazmičkim ritmovima, udaraće se po grudima, pričaće vrlo smisleno sa publikom kroz samo nekoliko reči, reći će vam sve o ličnom paklu, korporativnom ludilu, seksu i gubitku. Osvetljen plavim svetlima, šaputaće, urlaće, kao posednut demonima, a opet tako nemoćan, slab, svestan toga. Melanholija, bes, borba da preživiš, stopili su se u jedinstvenu mešavinu, bolni miks koji retko ko kao on ume da shvati, i pretoči u eteričnu, a rapavu hroniku sopstvenog životnog iskustva.
Muvaće se sve vreme po bini dok bend isporučuje tačno, i jezgrovito kroz njegov miks popa, hip hopa, soula i čega-sve-ne fantastične Black Steel, Kingston Logic, Dear God, Past Mistake, Council Estate, Puppy Toy, Really Real, Early Bird... Bas i bubanj udaraju nemilosrdno, gitara je slabašna, mogla bi da bude mnogo jasnija, prisutnija, a moćni ženski vokal, conditio sine qua non njegove muzike je sjajan, jak, prelep.
Uz Ace of Spades Motorheada zove ljude da se popnu na binu, i mi se penjemo, skačemo ludački sa njim. Publika urla, trenutak je savršen.
Vraća nas u grotlo mraka, dole, ispod njega, atmosfera je usijana, želiš da ovo traje što duže, da produžiš ovaj stop u vremenu u beskonačnost, toliko je jak taj osećaj bliskosti, razumevanja, lepote, izdvojenosti iz svega lošeg. Retko nam se dešavaju ovakvi, nesvakidašnji, moćni doživljaji - i zato su tako dragoceni.
Za kraj, Tricky nas zove opet na binu, ekstatični fanovi se slikaju s njim, slikam se i ja. Pitam se da li može da pretpostavi koliko puta sam skakala u svojoj sobi, na žurci, ili klubu, pitala se gde sam pogrešila i zašto sam nekoga izgubila, u mračnoj sobi, dok udara kiša o prozor, ili odlučno uskočila u novi dan uz njegovu muziku.
Napolju me sačekala neonska noć i taksi koji me odveo kući. Kako je daleko taj Bristol.
tekst - Biljana buljugić
autor fotografije - predrag tomić
|
|
|
|
