Nesalomivi Klub Doma omladine Beograda
18. mart 2011.
20. mart 2011.
Ko je čitao stranice Dobrih Vibracija, zna dosta toga o grupi Nesalomivi. Ko nije, ko mu kriv!
Prošlogodišnji koncert Nesalomivih u DOB-u bio je uvod u novi život grupe i njihov prvenac Isti onaj dečak (Dallas records). Večerašnji koncert je bio promocija tog albuma za sve prijatelje, poklonike i znatiželjnike.
Pristojno popunjen Klub je obećavao dobru svirku, u renoviranom i zvučno superiornom prostoru. Iako je koncert bio najavljen za 21h, navika naše publike da kasni se toliko ukorenila da je koncert počeo 40-tak minuta kasnije.
No, to nije omelo trojku Nesalomivih da suvereno vlada scenom i u opuštenoj atmosferi prenese svoje uživanje i ljubav prema muzici na publiku.
Većina pesama koje su bile izvođene su sa albuma Isti onaj dečak, koji se mogao kupiti i te večeri.
Aleksandar Đukić osim na basu i glasu(!), bio je i konferansije koncerta i svojim dobronamernim opaskama je objašnjavao pojedine anegdote vezane za samu grupu i ovaj album.
Čuli smo "Lutam", "Dani posle kiše", "Anina slika", "Tvoj sutrašnji drug" i "Uvek druga". Bojan Vulin je pokazao da je i dalje izvanredan gitarista (dosta je kamera i fotoaparata bilo okrenuto prema njemu), a Branislav Popović je bio siguran i nadahnut iza baterije bubnjeva.
Kao što je i sam Aleksandar Đukić objasnio, tokom godina postali su sve više ljubitelji pravoga bluza. Tako da od power pop grupe kakva su nekad bili, i zvuk i celokupna svirka je vukla više na rhythm and blues.
Posle hita "Ja imam ideju", i numera "Želeti manje" i "Život", došla je anegdota vezano za pesmu "Bio sam opljačkan" za koju je snimljen i spot.
No, pravo iznenadjenje je bilo izvođenje dva bluesa Roberta Johnsona – čuvenih "Crossroads" i "Ramblin’ On My Mind" gde je bluzer Vulin u potpunosti bio na svom terenu.
Za kraj koncerta Nesalomivi su izveli svoju najveseliju pesmu – njihov klasik "95 52 95". Đukić je objasnio da je pesma napisana po istinitom događaju koji se desio baš na uglu Makedonske ulice – kod Doma Omladine.
Bilo bi nepravedno ne opisati veselje koje je vladalo u publici tokom čitavog koncerta. Bilo je tu vršnjaka članova grupe, nešto i starijih ali i mlađih koji su pozitivno reagovali na njihov nastup.
Publika je tražila i dobila bis, na kojem su Nasalomivi izveli još dve obrade. Svi su bili zadovoljni, što je naravno i bilo ono što je grupa sve vreme želela i postigla.
Bravo momci!
