Roky Erickson - True Love Cast Out All Evil

02. maj 2010.

 
 

Ocena: 8/10

Izdavač:

Anti

Godina:

2010.

Format:

CD, Album

Trajanje:

44 minuta / 12 pesama

 
  Novi album teksaškog psihodeličnog rock’n’roll veterana predstavlja pravo iznenađenje za sve one koji su ikad čuli za njega. Iako se njegov život pun droga, hapšenja, institucija za mentalno obolele i elektrošokova polovinom devedesetih počeo polako smirivati, retki su očekivali njegov potpuni oporavak.

Ulazak u studio je izgledao malo moguć iako je on već 1995. godine objavio jedan album All That May Do My Rhyme. Snimci iz 1971. su nastavili da šire njegovu harizmu, a vesti o oporavku uz pomoć tutorstva njegovog brata davali su nadu da ćemo ga ipak ponovo videti na sceni.
Ovogodišnji album koji je snimljen uz pratnju kultnog benda Okkervil River predstavlja pravi povratak Roky Erickson. Producent Will Sheff je izabrao njegove nesnimljene ili manje poznate pesme i pažljivim odabirom ih poređao stvarajući jedno celovito delo. Okkervil River je predano i nadahnuto dao svoju zvučnu paletu ovim kompozicijama.

Album započinje pesmom "Devotional Number One" koja zvuči kao demo ali je toliko nabijena emocijom da naknadni gudači samo doprinose njenoj dramatičnosti ali i iskrenosti.

Sledeća "Ain’t Blues Too Sad" je punokrvni country blues gde je Roky-jev glas malo grublji i doprinosi jednostavnosti pesme.
Neobičan početak uvodi nas u jednu od najboljih stvari na ovom albumu, "Goodbye Sweet Dreams", gde zvuci gitara narastaju do visokog kreščenda.
"Be and Bring Me Home"
govori o bolnim momentima u prošlosti pocrtani zvucima klavira i elegantnih gitara.
"Bring Back The Past" je za razliku od ranijih pesama energična i poletna, čak pomalo pop u svom pristupu (savršena za pevačicu kao što je Belinda Carlisle!).
Kao sušta suprotnost dolazi nova verzija već objavljene "Please Judge" spora, ispovedna i srceparajuća. Svaka nota, svaki ton u Erickson-ovom glasu zvuči autentično i proživljeno.

"John Lawman" je teška, "masna" i donekle podseća na zvuk koji je Roky Erickson imao 80-tih godina.
Opasna ali i inspirativna, jer govori o vatri koja još kruži njegovim venama.
Naslovna "True Love Cast Out All Evil" je njegov manifest. Sa punim uverenjem Roky nas uz slide gitare uverava da ljubav tera svako zlo u čovekovom životu.
"Forever" je lagana, po tempu, kao uspavanka i sadrži jednu od najlepših melodija na ovom albumu, dok je akustična "Think of as One" jedna od onih pesama koja svojom elegancijom predstavlja nove standarde u Roky-jevom opusu. Prisutni duvači još više to naglašavaju.

Lebdeća "Birds’d Crash" zadržava istu atmosferu. Album se završava još jednom demo pesmom "God Is Everywhere", sa čudnim elektronskim zvucima, akustičnom gitarom, i pticama koje se čuju.

Pomalo neobičan ali i prelep, ovaj album predstavlja obavezno štivo za sve one koji znaju ko je i šta predstavlja Roky Erickson ali i za one druge, koji će se, o čuda, prvi put sresti s njim.

slobodan vlaketiĆ

 
 

recenzije



Johnny Cash
American VI: Ain’t No Grave
(Lost Highway)

Karneval
Izgubljene himne
(PGP RTS)

Vreme brutalnih dobronamernika

(Autorsko izdanje)

Beppe Crovella
What's Rattling On The Moon
(MoonJune Records)

Massive Attack
Heligoland
(Virgin Records)

Nesalomivi
Isti onaj dečak
(Dallas Records)

Sade
Soldier Of Love
(Epic)

Peter Gabriel
Scratch My Back
(Virgin)

Tindersticks
Falling Down A Mountain
(Constellation)

Dažd
Anarhija i magija
(Fuck Yoga / Kill .../ Gasmask)

Kodagin
Vranje
(Slušaj najglasnije)

Espers

III
(Drag City)