| |
Jarboli
Klub Doma omladine Beograda
13. maj 2011.
|
16. maj 2011.
|
|
|
| |
 |
|
| |
Posle skoro 20 godina od nastanka, intenzivnog sviranja i velikog broja izdanja, posebno predstavljanje Jarbola u uobičajenoj formi uvoda u tekst čini se izlišnom.
Jarboli su izdali jako dobar novi album, Jarbolima se svira, Jarboli imaju vernu publiku, na koncertima Jarbola je uvek jako zabavno kao na žurci sa dobro poznatim prijateljima, ljudi skaču pevaju i sa koncerta izlaze nasmejani i dobro raspoloženi, na koncerte Jarbola dolaze slatke devojčice.
Ništa čudno, kada Vam bend sa bine isporuči tako veliku količinu pozitivne energije, veselih, opuštenih a u isto vreme ironičnih pesama (što je redak talenat), ne možete ostati ravnodušni, osim ako niste nagluvi, ili ste iz ekipe znamenitih beogradskih hejtera, koji na koncert dolaze samo da bi tražili mane. Upravo takvi su im obično i zamerali da su na momente mlitavi, verovatno ih i ne slušajući, pošto su Jarboli sa vremenom postali još žešći i dinamičniji, što nije baš česta progresija, naročito kada posle mnogo godina dodate klavijature.
U svom možda i najkvalitetnijem koncertnom izdanju koje sam imao prilike da vidim (a bilo ih je dosta) sa odličnom setlistom u kome su dominirale čvršće i brže pesme u kojima je Boris zadužen za pevanje, istresli su publiku u prepunom klubu Doma Omladine na najbolji mogući način. Dodatna čvrstina, koja im je često nedostajala na studijskim izdanjima, odlično se lepila na distorzirane punkoidne gitare i nije bilo greške. Skoro dva sata žestoke svirke, koja ipak ne bi bila tako sjajna da nije bilo izuzetno raspoloženog Nemanje koji je sve vreme ritam držao na vrhunskom nivou, često oduševljavajući i kolege na bini, na momente možda i više nego publiku.
Na kraju, uz sve pohvale za odličan koncert i sjajnu zabavu, ne može se ne primetiti još jedan hvala vredan poduhvat. Naime, Jarboli su svoj novi album objavili na vinilu, što je za ovdašnje uslove na žalost jako dugo bilo u domenu naučne fantastike. Lepo je bilo videti posle koncerta puno ljudi koji su se koncerta vraćali sa LP pločom nekog domaćeg benda u rukama, što je dobar znak – ima još dosta ljudi koji žele da imaju trajnu uspomenu na nešto što vole da slušaju, a ne samo nepreglednu gomilu mp3 fajlova, samo im tako nešto treba ponuditi.
tekst i fotografije - predrag tomić
|
|
|
|
