| |
Chinawoman
Kulturni centar "Grad"
16. april 2011.
|
18. april 2011.
|
|
|
| |
 |
|
| |
Kada je Chinawoman odlučila da premijerno zasvira u Beogradu, verovatno nije slutila da će se za njen koncert tražiti „karta više“. A upravo to je bio razlog što je sinoć u krcatom Kulturnom centru „Grad“ kanadska kantautorka reprizirala nastup od prethodne večeri.
Iako je u 22h, za kada je početak koncerta bio zakazan, unutrašnjost „Grada“ bila gotovo pusta, „rasprodatost“ karata (o kojoj se govorilo prethodnih dana) nije bila hiperbola. Sat vremena kasnije se već osećao nedostatak svežeg vazduha i prostora za „manevar“ – kulturni centar je bio pun. Kao „prethodnica“ Kanđanki, na scenu je i druge večeri u proširenom sastavu izašao Stray Dogg.
Muzikom kojom podseća na Jose Gonzaleza, kao i na neke od svojih uzora poput Nick Drakea i Elliot Smitha, Stray Dogg je nastojao da zagreje atmosferu, ali je zbog lošeg ozvučenja ispraćen sa nezasluženom nepažnjom.
Zbog pomenute zagušljivosti i velike gužve, izgledalo je da se polučasovna pauza između nastupa predgrupe i glavnog izvođača razvukla u večnost. Ipak, kada je na binu zakoračila sa kasetofonom na ramenu i flašom vodke u ruci, moglo se naslutiti da će Michelle a.k.a. Chinawoman prirediti „više od svirke“. Bez obzira na to što je koncert počeo „leonardkoenovskom“ baladom "Show Me the Face", publika je reagovala kao da sluša uvod u živ, vatreni rok spektakl.
„Are you ready to rock Belgrade?“ upitala je Chinawoman iznenađena raspoloženjem u gledalištu, a onda potvrdan vrisak mase „poklopila“ duhovitim zaključkom: „Then you came to the wrong show“. Objasnila je da je ono što će svirati muzika uz koju se plače i potom nastavila da širi ljubavni pesimizam pesmom "Lovers Are Strangers". Bez gledanja, ovakav intro lako može navesti na zaključak da je Chinawoman introvertan izvođač koji na koncertima leči depresiju pevajući žalopojke sebi u bradu. Ali naprotiv tome - spontanost i lakoća sa kojom se upušta u komunikaciju sa ljudima ispred sebe joj je jedan od jačih aduta scenskog nastupa. Žena čiji je rad ruski Rolling Stone definisao kao: „Pesme o ljubavi koja nikada neće doći, s intonacijama emigranta iz zemlje koja nikad nije postojala“ zapravo pleni neobičnim spojem neposrednosti, harizmatičnosti i nenametljivosti. Dok peva stihove koji su napisani u momentima realnih životnih razočarenja, ne krije trenutni osećaj radosti izazvan pozitivnošću i energijom koju prima od slušalaca.
Iako je multiinstrumentalistkinja i sve što se nalazi na njena dva albuma je uradila sama, na evropskoj turneji je prate gitarista Diego Ferri i bubnjar Robin Thomson koji su bili pristuni i sinoć u „Gradu“. Istina, kao i na studijskim snimcima, i uživo je u većini pesama uloga instrumenata minimalizovana. U prvom planu je „nizak“ i upečatljiv vokal, koji je njena najveća snaga, ali i tekstovi – životni, iskreni i uverljivi.
Svi koji su sinoć bili na koncertu, mogli su da se uvere u to da ruski koreni po ocu nisu uticali samo na muzički stil Chinaewoman. Flaša vodke koju je donela sa sobom nije bila samo deo scenografije. Koncert se u neko doba večeri pretvorio u žurku. Chinawoman je sipala piće svakom ko joj je pružio čašu. Publika je pevala prateće vokale na stejdžu. Gitarista Ferri je čašom za šampanjac „slajdovao“ na svojoj bariton gitari.
Ono što je kvarilo celokupno pozitivan utisak sa koncerta jeste ozvučenje koje je ostalo loše do kraja. Već malo dalje od bine, ljudi su se dosađivali i međusobno razgovarali jer se ni instrumenti ni vokali nisu jasno čuli, što je šteta. Chinawoman je autorka čiji pun kvalitet dolazi do izražaja kada se gleda i sluša uživo za šta će (ako je suditi po raspoloženju u kom je bend napustio „Grad“) biti još prilike.
Fotografije sa koncerta
tekst i fotografije - dušica kovač
|
|
|
|
