|
Bach-ova "Umetnost fuge" je kolekcija fuga i kanona koji demonstriraju neverovatne mogućnosti muzičkih transformacijskih tehnika. Teorijski aspekt ovog njegovog dela ogleda se u činjenici da sam Bach nije raspisao note za određene instrumente. Namerno ostavljajući nedovršene aranžmane, pokazujući na taj način beskrajnu matematičko-muzičku kombinatoriku ovog izraza, Bach je na neki način ostavio budućim generacijama genijalnu teorijsku strukturu u vidu svog poslednjeg poklona svetu pred samu smrt. Muzika nikad nije završena stvar, ona je uvek u pokretu prema nedokučivom i Bach je to dobro osećao i znao.
Organizatori festivala su odlučili da za prošlu 2008. godinu ponude Laibach-u da prezentuje svoj ugao gledanja na "Umetnost fuge". I oni su pokazali svu ozbiljnost pristupajući na akademski način analizi dela. Oduvek sam smatrao da je Bach bio pionir elektronske muzike (pogotovo kad slušate njegove kompozicije koje se izvode na čembalu - čista elektronika), a Laibach je odlučio da upravo gradeći svoj pristup na tom osećaju demonstrira kako bi se Bach, da je danas živ, verovatno poigravao sa raznoraznim modernim elektronskim uređajima. Citat sa Laibach-ove web stranice:"Laibach decided to use computer and computer program as the key "instrument", providing a very special electronic interpretation and showing that J.S. Bach with his work could as well be understood as the pioneer of electronic, techno, computer music".
Ko ne bude nabavio ovaj album i ne pokaže interesovanje za progresivno razjašnjavanje i objašnjavanje muzičkog elektronskog pokreta/napredovanja samo može da bude na gubitku. Duboko promišljenim pristupom Laibach pravi, za mene, jedan od najboljih elektronskih albuma protekle i ove godine, nudeći gomilu tragova i smernica toliko bitnih za trenutan blagi zastoj u modernoj muzici. Veoma slušljiv, izuzetno ritmičan, harmonijski/melodijski raskošan "KUNSTDERFUGE" je obavezan deo audio-kolekcije svakog ko ima pretenzije da se bavi elektronskom muzikom ili da je sluša/čita/piše. Pritom pokazuje da je Bach koji je živeo u vremenu bez kanalizacije, interneta, sa kugom iza ugla, ratovima na svakih 5 minuta, mnogo interesantniji od većine savremenih muzičara.
Nemojte pogrešno da me shvatite, ne mislim da je obrazovanje nužan uslov za bavljenje muzikom, ali interesovanje i istraživanje sigurno jeste (ako pričamo u terminima muzika = umetnost). Nažalost, enormna poplava "muzičara" na svetskoj sceni nije dovela do kvaliteta već samo do pojačavanja efekta bezličnosti i neinventivnosti. Ipak, ko ima želju i volju i dalje može da održava svoj mozak svežim kopajući po okeanu zvuka koji se prostire svuda oko nas pronalazeći vredne bisere ispod naslaga smeća. Za Laibach vam i ne treba neka specijalna angažovanost, oni su tu odavno i već godinama svetski poznati. I da dodam, i dalje jedan od najzanimljivijih muzičko/konceptualno/umetničkih projekata. Za ostalo, ako vas mrzi da sami istražujete, slušajte -znate već koju radio emisiju- sredom oko ponoći na B92.
Pridodajem detaljniju analizu albuma LAIBACHKUNSTDERFUGE kojeg možete već danas download-ovati sa nekog od mnogobrojnih servera. Uostalom, i Laibach je eksploatisao Bach-a bez plaćanja autorskih prava.
Barok je ponovo u modi...ko nije shvatio, deo je prošlosti. Korak nazad je često korak napred.
|
|