Napolitanska višečlana jazz rock skupina Slivovitz (iliti ga Šljivovica!) ove godine je objavila svoj drugi album, a prvi za kuću Moonjune Records, našeg zemljaka i jazz entuzijaste Leonarda Pavkovića.
Upravo je Pavković čovek koji nas je upozorio na zamamne zvuke ovog napolitanskog septeta.

Grupu čine: Domenico Angarano - električni i fretles bas, Stefano Costanzo - bubnjevi i udaraljke, Marcello Giannini - električna i akustična gitara, Ludovica Manzo - vokali, Derek Di Perri - harmonika, Pietro Santangelo - alt i tenor saksofon i vokali i Riccardo Villari - violina.
Ovakva postavka instrumenata i podneblje iz kojeg dolaze obećavaju da je Slivovitz zanimljiva grupa.

Prvi utisak uopšte ne vara. Rasplesani ritmovi Italije, avangardni jazz jednog John Zorna, soul - funk u najboljoj tradiciji američkih majstora a la James Chance sve se to pretapa i spaja u zavodljivu i neodoljivu mešavinu zvuka koja je karakteristika grupe Slivovitz!
Dovoljno je čuti prvu kompoziciju "John Zorn a Surriento" pa da vas grupa uvuče u duboke ritmove italijanskog juga, protkane jazz pevanjem Ludovice Manzo, i plesnim raspoloženjem. "Caldo Bagno" ima skoro tribalne ritmove kojima doprinosi gostovanje Giovannija Imparata na udaraljkama i vokalima. Hipnotički bas i gitara koja plete, nadovezuju se na gitaru Marcella Gianninija koji svira kao John McLaughlin u doba Mahavishnu Orchestra.
Pietro Santangello svojim saksofonom doprinosi bogatstvu zvučne slike.
Sam naslovi pesama "Caldo Bagno", "Mangiare", "Dammi un Besh O" govore i o humoru koji se provlači kroz muziku Slivovitz.
Na Errore di Parallasse violina, harmonica i saksofon stvaraju gustu melodičnu liniju na koju se nadovezuju vokli Ludovice Manzo, a potom predivan solo Riccardo Villarija na violini uzdiže kompoziciju sve više i više.
"Dammo un Besh O" svojim neparnim ritmovima i ubrzanošću kao i mediteranskim ukusom prosto tera na pokret.

Pravu radost predstavlja kompozicija "STRESS (Sono Tranquillo Eppure Spesso Strillo)" koji svojim punokrvnim funk ritmovima, protkan vokalnim akrobacijama i dozivanjem cele grupe pevača i pratećih vokala ne daje mesta sumnji - razmrdaj se i na plesni podijum !!!

"Canguri in  5" balansira između lirskih pasaža i mediteranskih ritmova i to vrlo uspešno.
"Tilde" sadrži solo Ruccarda Villiarija koji podseća na najbolje dane Jerry Goodmana iz Mahavishnu Orchestra.

Završna "Sig.M.Rapito Dal Vento" optimistično i izuzetno melodično završava ovaj 70 minutni album, koji predstavlja pravao otkrovenje za vašeg recenzenta.

Pitam se kako li tek grupa zvuči na koncertu?
Dakle Slivovitz pod hitno pozvati na jedan od jazz festivala u Beogradu!

Slobodan VlaketiĆ