Teško je rečima opisati moje početno oduševljenje grupom Film. Gledao sam ih početkom 80-tih kao predgrupu Lene Lovich u Hali Pionir, kao i na nastupu na Fakultetu Dramskih umetnosti. Tamo sam dao i svoj doprinos, nameštajući stalak mikrofona Kuzmi Novoseliću, sve onako iz prvog reda publike!



Posle četiri albuma pojedini članovi originalne postave grupe Film su napustili Juru i obreli se u "Le Cinema", a kasnije u grupi "Ljetno kino", koja je poznata i po saradnji sa Vladom Divljanom (Max Juričić, Marino Pelajić i Kuzma Novoselić). Jura je nastavio sa drugom postavkom a posljednih godina je sa grupom mlađih muzičara sa kojima nastupa na koncertima. Odavno nije objavio novi materijal, ali se na ovom koncertu pojavio sa jednom novom pesmom. Šta će biti dalje, videćemo.



Poslednjeg dana ovog prestupnog februara je održan prvi (rasprodat) koncert, tako da je zbog velikog interesovanja publike zakazan i drugi za 15. mart.
Koncert je kasnio, kao i publika, tako da je bila velika gužva. Naravno pravilnim pozicioniranjem zauzeo sam mesto ispred samog Jure, u drugom redu. Nastup je počeo na neuobičajen način. Grupa (gitarista, basista, bubnjar i klavijaturista) je izvela pesme "Zajedno" i "Chicago" bez Jure. Pevao je gitarista Borna Čop, obučen u glam odeću, plenio je i izgledom ali i sviračkim umećem. Ni ostali nisu bili nimalo slabiji.



Jura se pojavio tek kod treće pesme ("Sjećam se"). Sav u crnom, sa košuljom na srebrne zvezdice, velikim tamnim naočarima i šljaštećom maramom oko čela. Nastavio je sa "Dijete ulice", koju je najavio kao prvu pesmu koju je ikad napisao. A onda je proradio njegov šarm i britak jezik. Rekao je da su ušli u Teslin vremeplov koji će nas voditi u budućnost i u prošlost, a na užas, i povremeno u sadašnjost.



Početak karijere vezuje ga za ulogu pevača u grupi Azra (1978.), a onda je, po njegovim rečima, čitava postavka grupe prešla u Film, osim genija Džonija Štulića. Tu anegdotu i blagu žaoku je propratio izvođenjem Azrine pesme "Užas je moja furka". Posle toga usledili su sve sami hitovi grupe Film kao što su "Kad si mlad", "Pjevajmo do zore", "Lijepo neopisivo" i "Zamisli život u ritmu muzike za ples". Povratak u prošlost je nastavljen izvođenjem pesme" Osmijeh" Drage Mlinarca i Grupe 220, na opšte oduševljenje publike. Zatim je Jura najavio da će koncert biti iz dva dela i okončao prvi deo sa "Doći ću ti u snovima" i "Kad kiša pada". Izuzetno siguran Jurin vokal i zavidno sviračko umeće grupe, poneli su publiku, tako da je od početka nastupa pevala sve pesme, ponekad preuzimajući i glavni vokal.



Drugi deo koncerta počeo je posle 15 minuta pauze. I opet ista situacija! Gitarista Borna peva "Neprilagođen" i "Moderna djevojka". Jura se vraća na scenu i izvodi "Srce na cesti" i verziju "Lutka koja kaže ne'' Michela Polnareffa. Naravno da su izvedene i, po mom mišljenju, najbolje kompozicije grupe Film "Ljubav je zakon","Istina piše na zidu" (steglo mi se grlo od emocija!) "Mi nismo sami" (omiljena pesma mog druga Željka Grošete tokom služenja vojnog roka u Zagrebu 1983/84), "Boje su u nama" (i jesu, da znate!), "Dom" (pustio sam čak i suzu) i "Valovi".



Uz izuzetan emotivni i izvođački naboj ovih pesama, Jura i dalje pokazuje smisao za humor pri najavljivanju članova grupe. Klavijaturista Ludvig je anesteziolog stoga ako treba anestezija on je tu. Basista predaje u nekadašnjoj Jurinoj osnovnoj školi i ako treba neko da otkloni Korona virus ili neki kompjuterski virus on je čovek za to. Bubnjar radi u pogrebnom preduzeću i Jura je od njega naručio spomenik gde jaše na konju. Sledio je odgovor Juri da ima mesta samo za konja, a Jura kaže da je bolje da je tu konj nego da je on na "horsu" (igra reči, konj, heroin, za neupućene ako takvih ima). Gitarista Borna voli The Rolling Stones i gledao ih je nekoliko puta, čak i na Ušću, gde je kao suvenir dobio trzalicu Keith Richardsa! i tako u nedogled. Svi smo se slatko smejali njegovim pričama i anegdotama. Za kraj ostavljene su "Dobre Vibracije" (moj životni moto, a i nadam se i vaš!) i nova kompozicija "Čarobne naočale" , koju Jura još nije snimio.



Preko dva sata nastupa je pokazalo koliko Beograd voli Film ali i da Film voli Beograd. Stare ljubavi se ne zaboravljaju! Prezadovoljna publika i Jura i Film. Što da tražimo više od toga? Lično bih voleo da se protagonisti originalne postavke grupe Film (poslednji put nastupili su zajedno 1998. na koncertu pod nazivom 'Zagreb gori') pomire i da urade jednu dugosvirajuću turneju po teritoriji bivših nam republika. Poziv Juri, Maxu, Marinu, Piku i Kuzmi da razmisle o ovome. Do tada, obavezno dođite na novi koncert Jure i Filma 15. marta na istom mestu. Ovo se ne propušta!

tekst - slobodan vlaketić
fotografije - nebojša mićković