| |
Massimo
Sava Centar
26. decembar 2012.
|
28. decembar 2012.
|
|
|
| |
 |
|
| |
Prednovogodišnjim koncertom Massimo Savić uspešno je nastavio tradiciju druženja sa beogradskom publikom.
Massimo i Beograd se vole, da li tajno ili javno, ko će ga znati, ali da se vole, vole se. Svake godine u decembru, pred Novu godinu, Massimo održi jedan koncert u Sava centru i uvek se traži karta više. "Dodirni me u prolazu", poručio nam je Massimo sa prošlogodišnjeg CD-a, a gradivo je overio i ove godine.
Massimo najavljuje da će koncert biti iz tri trećine, druga unplugged sa elektronikom, no njega publika vuče na drugu stranu i od unplugged-a ništa. Massimo je zaboravio, a Beograd se ne ljuti jer je čuo šta sve Massimo može u roku od dva i po sata. A on mnogo toga može i uspeva jer ga beogradska publika nosi, a njegovi muzičari su besprekorni kao i zvuk koji prate efektne video projekcije.
Koncert počinje tako što Massimo uzima električnu gitaru i kreće sa "Siđi do reke" posvećujući je prerano preminulom beogradskom umetniku i mom školskom drugu Milanu Delčiću Delči. Spominje i Zorana Vulovića Vuleta koji je napisao ovu pesmu, evergreen grupe U Škripcu, i obećava da će snimiti svoju verziju na nekoj narednoj ploči.
Nastavlja dalje sa "Traži me", "Razlog", "Odjednom ti", koje se smenjuju pred frenetičnom publikom koja ponesena njegovim glasom, pojavom i stilom koji kreće prema šlageru ali se tačno zaustavlja tamo gde treba i vraća u rokerske vode. Gudački kvartet dopunjava Massimov bend i daje pesmama neki novi kvalitet. Bend je u istom sastavu kao i prošle godine sa braćom Matošević, Ismailovskim, Debačem, majstorom na violini Firstom i ostalima.
Naravno tu su i "Gracija", "Mi nismo sami" i Arsenova "Da mogu". Publika peva sa Massimom sve vreme tako da ceo performans nosi veliku količinu emocija i sve izgleda tako dobro da naši životi za ta dva i po sata nisu oni obični, svakodnevni, već dobijaju neku posebnu važnost.
Deo očekivanog repetoara su i "Loše vino", "Dodirni me slučajno", "Stranac u noći", "Sjaj u tami" (u laganijoj verziji nego obično). To me je podsetilo na grupu Dorian Gray čiji je Massimo bio vođa. Mislim da bi bilo lepo da održi koncert koga bi činile samo pesme sa oba albuma ove grupe, prosto da bi se neki podsetili a neki prvi put čuli te pesme (o dinosaurusima rocka, da i ne govorim, hehehe).
Koncert se nastavljao uz "Samo jedan dan", "Samo za tvoje oči", "Ljubica" a onda su za vašeg izveštača došle dve ubojite pesme, "Zar više nema nas" (prepoznao sam se) i "Indija". Ova druga je maestralnim izvođenjem podigla publiku na neki drugi, viši nivo. Zaista magično!
Usledila su i dva bisa, od emotivne "Stine" preko raspevane "Zamisli život u ritmu muzike za ples" i opet za kraj duboko intimna "Krug u žitu".
Puno srce, puna duša, magičnih dva i po sata u jednom običnom životu.
Jednostavno, to je Massimo!
tekst - slobodan vlaketić
foto - nebojša mićković
|
|
|
|
