U2 su za jedino gostovanje u regionu izabrali Zagreb kao (srećnu) destinaciju za 60.000 njihovih fanova koji su došli iz čitavog regiona: Makedonija, Srbija, Slovenija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Rumunija, Mađarska, Albanija, Italija, Austrija, pa čak i iz Španije i iz njihove rodne Irske.

U iščekivanju, trenutno, najveće svetske koncertne atrakcije, nadopunjene svemirskim dizajnom, dosad neviđenom binom za koncerte, publiku su zabavili svirkom grupe The Hours i odlični Snow Patrol.

Tačno u 21:00 zagrmela je Space Oddity od Dejvida Bouvija i to je bio znak da će dablinska četvorka uskoro na binu. Izlazi Larry Mullen, ide prema bini, i počinje raditi svoj posao. Za koji minut izlaze Adam i Edge, i na kraju, euforično pozdravljen, Bono.
Koncert otvaraju sa Breathe sa njihovog zadnjeg albuma No Line On The Horizon, i odmah posle nje sledi i naslovna tema albuma. Bend zvuči fantastično!



Zvuk na koji smo obično navikli da na koncertima dolazi samo sa jedne strane, ovde sa novim, 360° tour konceptom dobija drugu dimenziju, skoro je savršen. Novodizajnirana bina – takozvana kandža (the Claw), i sva svetla i vizuelni efekti koji je nadopunjuju, potpuno su opčinili publiku, koja je delovala prilično mirno, kao da ne veruje da uživo već ima ispred sebe legendarni kvartet. U2 ne samo da je ušao u rock’n’roll hall of fame, nego se i nijihov sastav nije menjao od svog postanka do danas, što je potpuni rariitet u današnjoj muzičkoj industriji.



Na sledeće dve stvari Put On Your Boots i Magnificient, publika je već počela da skače, pruža ruke ka svojim idolima i tu je koncert dobio svoj pravi ritam koji će ubrzo preći u histeriju.
E, kad koncert U2 dobije svoj ritam, na scenu stupa Bono. Najmanji njegov pokret prstiju se budno prati od strane publike i svaka njegova želja se ispunjava bez pogovora. Talasi, skakanje, pevanje, skandiranje...
  Zahvaljujući inovativnom dizajnu bine bend ima mogućnost da ostvari maksimalno prisan kontakt sa publikom. Sva četvorica mogu se fokusirati bukvalno prema svakom uglu stadiona i posvetiti se onome zbog čega su prvenstveno došli ovde: publici.



Malopre spomenuta histerija je započela sa Beautiful Day i nastavila se sa Elevation. Zatim sledi One, pesma koju Bono posvećuje svim ljudima ovog regiona, kao sećanje na događaje tokom devedesetih koji su prouzrokovali tragična dešavanja i deobe među ljudima. Ti isti ljudi sada su bili opet zajedno, uživajući u magičnoj muzičkoj večeri i razmenjujući pozitivnu energiju.

Sledi moj favorit sa albuma Actung Baby, Until The End Of The World. Zatim se Larry i Adam povlače, a Bono počinje pevati Happy Birthday. Publika mu se glasno pridružuje, sve u čast rodjendana a slavljenik je niko drugi do Edge!



Njih dvojica će zatim otpevati fantastičnu akustičnu verziju Far Away, So Close. Slede Unknown Caller i Unforgetable Fire, naravno u punom sastavu, kao najava za ono što sledi. Dosada nevidjeno smišljen, konstruisan i opremljeni stage počeo je da funkcioniše punom parom. City Of Blinding Lights, Vertigo i remix varijanta I’ll Go Crazy su bili začinjeni neverovatnim svetlosnim efektima i magičnim pokretnim screen sistemom od 360 stepeni.

Za kraj slede klasici Sunday Bloody Sunday, In The Name Of Love, MLK, Walk On i Where The Streets Have No Name. U2 pozdravljaju publiku i napuštaju binu.



Publika traži i zna da će dobiti (predviđeni) bis na kome sviraju Ultraviolet (Light My Way), With Or Without You i predivnu Moment Of Surrender sa zadnjeg albuma. Duboki naklon, iskreni pozdrav i osmeh  svima u publici - i to je to. Kraj koncerta koji je trajao oko 2 sata i 15 minuta.

U2 turneja nazvana 360° tour će sigurno postaviti nove standarde što se tiče koncertne produkcije. Zagreb je zaista bio privilegovan što je deo ove turneje i to sa dva koncerta zaredom. Takodje, Zagreb se pokazao i kao dobar domaćin ne samo U2, već i svim gostima iz čitavog regiona pa i šire, što je još jedan dokaz da za ljude dobre volje, granice ne postoje.

Tekst i Foto - Zoran Ingilizov